ANALIZA FILMA "TAKSISTA" MARTINA SKORSEZEA

ŽANR – psihološka i socijalna drama
Tema filma je odnos pojedinca i društva u licemernom i izopačenom društvenom sistemu Amerike. Čitav film postavljen je iz vizure glavnog junaka. To nas dovodi do toga da tokom čitovog filma navijamo za njega i saosećamo sa njim iako su njegove karakterne osobine u suštini negativne. Film govori o povratnicima iz Vijetnama, otuđenju ljudi, društvenoj slici Nju Jorka, političkom licemerju i lažnim obećenjima, ali se takođe provlači i tema rasizma, mada dosta podvučeno pod glavnu radnju. Glavni akter je bivši marinac. On pati od “vijetnamskog sinndroma”. Nakon povratka iz rata on pati od nesanice, ali i od nemogućnosti snalaženja u gradu kao što je Nju Jork. Preko dana grad je preokupiran političkim kampanjama, a noću na ulice “izmili” sav gradski šljam – prostitutke, pijanci, narkomani itd. On pokušava da se uklopi u društvo na pošten način, vozeći taxi, ali ne uspeva u tome. Otuđen je od društva i usamljen. Ne može da nađe svoje mesto pod Suncem i o tome piše u svom dnevniku. Obrazovanje mu je, kako sam kaže, “tu i tamo”. Ne razume se u politiku, muziku, film, kao ni u bilo koju drugu oblast života. Odvodi devojku koja mu se sviđa u bioskop na projekciju porno filma, apsolutno ne shvatajući da je to za svakog normalnog čoveka neprihvatljiva stvar. Tada ga ta devojka odbija i u njemu se dešava preokret. Psihičko stanje mu biva sve gore i gore, a i njegova unutrašnja napetost raste. Opisne sekvence u kojima on čisti i priprema oružje i vežba kako da najlakše rukuje sa njima, po meni najbolje oslikavaju njegovu neuračunljivost. Naš taxista ima neku svoju viziju čime bi trebao da se bavi da bi bio idealan muškarac. Treba da radi za vladu i da bude uspešan agent ( on svojim roditeljima i piše da se upravo time bavi u životu). Spletom različitih okolnosti on na kraju filma ipak ne postaje kriminalac već heroj. Umesto predsedničkog kandidata, on ubija mafijaša i time se sve njegove mane i izopačenosti “brišu”. Mislim da tu upravo leži i jedna od ideja filma, a ona glasi da mediji mogu napraviti od čoveka drugu ličnost. Glavni akter je u svojoj biti u stvari ludak koji svojim psihotičnim ponašanjem može svakoga da ugrozi, ali štampa je od njega stvorila junaka i uvaženog građanina društva. Još jedna zanimljiva stvar je i da glavni junak lakše uspostavlja odnos sa maloletnom prostitutkom nego sa odraslom devojkom, što takođe govori o njegovom intekektualnom i mentalnom nivou. On prema noj pokazuje zaštitnički odnos u želji da učini neko dobro delo, izvuče je iz problema i postane heroj.
Film mi se jako dopao jer su teme o kojima govori i dan danas aktuelne. Naveo me je da razmišljam o tome koliko je važno obrazovanje jer se zahvaljujići njemu svakako lakše dolazi do određenog boljeg položaja u društvu. Pokazuje i da danas ima mnogo usamljenih ljudi koji žive sami, otuđeni od društva. Da njima niko ne pomaže i ne obraća pažnju na njih, a muke i problemi koje ih tište od njih stvaraju “tempirane bombe”. Pitanje je trenutka kada će te “bombe” eksplodirati i napraviti možda nepopravljivu štetu. Ali, možda ipak taj prasak od njih stvori ljude vredne poštovanja. U tome očigledno i jeste bizarnost ovog društva …