Ponoćna tišina

Hiksvil, Ilinoj

7. april 2000 god.

Hiksvil gradić od 4000 stanovnika na pola puta između Norviča i Klejborna, delom oslonjen na zapadne obronke planine Steten. Patroldžija Keli Benitez zamenik Šerifa Hiksvil okruga krenuo je u redovnu patrolu.

Rejon koji je pokrivao nije spadao u najveće u Hiksvil okrugu, ali 80 milja puta do Norviča na zapadu Ilinoj-a po noći, gde nema rasvete i nije autoput ipak nije malo.

Put kojim je upravljao svojim 5 godine starim Ford “Explorer-om” terencem, pružao se pravo kao strela.

Put je znao napamet od izlaska iz Hiksvila 2 milje na zapad farma Džeksonovih, stari Fil

“Spadalo” , šaljivdžija često je prijavljivao krađe samo da bi neko došao i napravio zapisnik Bio je neumoran u zbijanju šala.

Šerif Klark ga je dobro poznavao i gledao mu kroz prste pa smo svi prošli školu starog Fila.

Lopovi o kojima je tako maštovito govorio a nikad ih nije najjasnije uočio, ali je sa sigurnošću mogao da kaže da ih je bilo najmanje dvojica, ili čak i više njih koji se motaju oko kuće i uznemiruju ga, bili su stari znanci ovdašnjih farmera. Rakuni.

I

-“Nikad nisam pomislio da ostavim Fila” reče Keli …”imao je svojih oko 80 godina ali se po njemu to ne bi moglo zaključiti, bio je pun zaraznog optimizma i to je znao da prenese na druge…..a meni je to itekako trebalo”!

-“Samoća je veliki neprijatelj a na neki način sam voleo tog starca, bili smo u neku ruku veoma slični, usamljeni.”

-“Već sam mogao da čujem dispečera Mardž iz šerifove kancelarije kako zove i pita ko je najbliži da proveri šta se “dešava” na Džeksonovoj farmi, međutim stari Fil me je poštedeo za večeras“.....

-“Posle farme se pružalo 30 milja puta do Finegan raskrsnice, obično nema mnogo saobraćaja ali je Deksterova pilana u blizini i dešavalo se da trupci ispadnu sa kamiona…i naprave problem”.

-“Poslednji put se desilo baš kada je šerif Klark bio u patroli, menjao me je, sećam se bila je mamina godišnjica, Debra Džejms je preminula, 5 godina je prošlo a kao da je bilo juče….da, taj dan smo upamtili i Klark i ja.”

-Sigurnosna sajla se otkačila i sručila trupce na prednji deo policijskog automobila samo što je šerif Klark izašao da se vidi sa Džimom Deksterom , vlasnikom pilane.

Od Krajslera “Intruder-a” nije ostalo mnogo…u stvari nije ostalo ništa, pa ipak...

-“Sreća ili iskustvo, su spasli Klarka, ali ne i Dekstera”.

-Džim je kupio novo vozilo za šerifsku kancelariju , Ford “Explorer”.

II

-“Stigao sam do Fineganove raskrsnice za 40 minuta i parkirao se tik uz put, javio sam Mardž da sam u rejonu Deksterove pilane i kao i svaki put u patroli čekao na svetla u daljini koja su se pojavljivala.”

-“U ovoj hladnoj i tihoj aprilskoj noći vremena za razmišljanje imao sam na pretek.”

-“Put 62 po svom značaju bio je lokalnog karaktera i kao takav bio je pod mojom jurisdikcijom, nije bilo nekog preterano velikog posla, ali sam upućivao zalutale vozače kako da dođu do autoputa H42 i uključe se prema Čikagu ili Pitsburgu.”

-“Dok sam slušao zvuke vozila koja su prolazila, pokušavao sam da licitiram koje bi vozilo moglo biti u pitanju.”

-“Znao sam da pogodim noću po zvuku da li je Bjuik ili Kadilak, Ford ili, Krajsler a tek drumske krstarice, Mek ili Kenvort, te nijanse u brektanju mašine znali su samo oni koji su proveli vreme sa njima…..a ja sam proveo dosta vremena.”

-“Radionica Džima Barta bila je mesto gde sam često kao klinac dolazio da gledam i „popravljam“ automobile, tu je uglavnom bilo farmerskih starudija koje su posle eksploatacije bile za staro gvožđe, ali ih je Džim ponovo vraćao u život na radost njihovih vlasnika iz okruga.“

-„Bio je strpljiv i pažljiv majstor, svaku mušteriju bi saslušao i rekao kada da dođe, ako do tada ne bude popravljeno, ne bi naplatio.“

-„Najpošteniji čovek kojeg sam znao je otišao tiho, onako kako je i živeo.”

-“Umro je prošle godine u junu, u radionici u kojoj je proveo 45 godina, veliki gubitak za

naš okrug, za Hiksvil, za mene.“

-“Trgnuo sam se iz razmišljanja, …..koliko je sati, već 23:30 mora da sam zadremao, koliko li je vozila prošlo pored mene!?”

–Radio se ne čuje, niko ne zove, “Tišina”……..

III

……..-“Tišina, neverovatna tišina”, mislio je u sebi vozač Volvo-a karavan verzije, čovek za volanom imao je nešto preko 65 godina, uredno odeven u sakou bež boje, lice ogrubelo od sunca, teško se skidaju bore profesije posebno mornaričkog oficira na Pacifiku.....poslednjih 5 godina u penziji.

Putokazi koji ga navode prema Čikagu se smenjuju polako...ograničenje brzine ....put 62 preko Klejborna, pa Hiksvil, Fineganova raskrsnica.... zatim 90 milja severnije autoput H42 i za nekoliko sati je kod kuće, kod porodice u Čikagu.

-“ Ovom brzinom od 65 milja sam za……3 časa kući.”

-“Hiksvil…mesto koje je vraćalo sećanja na jedan davni život koji je imao.... Debra Džejms, koliko je nisam video, preko 30 godina, sigurno. Razvod poslednja zajednička stvar koju smo uradili...da li smo sve rekli jedno drugom,.... ionako to sad nije važno.“

Keli Benitez je izašao iz vozila u hladnu noć, april u Hiksvilu je uvek bio drugačiji,

blizina planine je donosila svež planinski vazduh koji je noću znao da zavara putnike.

Nije bilo više od 20-30 F .

Prvo svetlo koje je ugledao dolazilo je iz pravca Klejborna, duga svetla....osluškivao je zvuk vozila, benzinac.

Nedugo zatim vozilo je prošlo pored Kelija brzinom koja nije predviđena za put kojim se kretalo. Volvo karavan.

Iskustvo mu je nalagalo da ne pravi propuste za vozače koji su u žurbi i krenuo je, upaljena rotacija nije ostala neprimećena Volvo je usporio i stao na kraj kolovozne trake.

Zaustavljajući vozilo tek nekoliko metara iza Volva, Benitez je pažljivo osmatrao

tražeći znake nevolje.

Vozač je Volva je držao ruke na volanu tako da policajac može da ih vidi, sve je izgledalo regularno…. nema drugih saputnika.

-“Zameniče u čemu je problem” upita vozac Volvoa!?

-“Gospodine vozili ste preko 60 milja na sat na putu gde je ogranicenje 50”, mirno je rekao Keli.

-“ Vasu vozacku dozvolu, molim!”

-“Znate nisam video ogranicenje” pokusao je da “omeksa” zamenika serifa vozac Volvo-a.

-“Ako idete iz pravca Klejborna niste mogli da promasite znak ogranicenja”-rece Keli.

Gledajući sa bater-lampom podatke vozača Keli je zastao ..

…..”Vi ,vi se zovete Džef, Džef Benitez!”

-“Da, to sam ja”-odgovori vozač.”

-“ Da li ste bili oženjeni ženom po imenu Debra Džejms!?”-upita Keli.

-“Da”, …”Ali kako vi to znate!?” -upita vozač.

Keli je prebledeo, taj šok je bio iznenadan kao i ceo njegov prethodni život, odrastanje, služba u Marincima, šerifska služba.....

Čovek pred njim je biološka figura, nečega što bi nazvali otac. Nekoga koga nije imao u pravom smislu sve ove godine. Gledajući to preplanulo lice mogao je da prepozna crte lica čoveka sa fotografije koju je majka ponekad krišom izvlačila i gledala.

Ostario je ali te oči se nisu promenile, urezane su u njegovo sećanje duboko,zauvek

To je sigurno On, moj otac.....provlačile su se misli i reče:

-“ Ja , ja sam Keli, Keli Benitez sin Debre Džejms…”

Radio se nije oglasio, samo tišina……..

u Beogradu

6.3.2007.