Analiza filma "Gojine utvare"

Film Miloša Formana “Gojine utvare”


Ukratko, radnja je smeštena u Španiji, 1792. godine. U toku je Francuska revolucija. Poznati slikar Francisko Goja postaje predmet interesovanja španske inkvizicije nakon što je njegova prelepa muza Ines optužena za jeres i stavljena na optuženičku klupu. Goja moli za njen život preko starog prijatelja Lorenca, monaha željnog vlasti. Ines je zarobljena, mučena i ostavljena da kopni u tamnici sve dok Lorenca ne proteraju iz španske crkve. Posle dvadesetak godina, Goja je na usponu kreativnosti, ali je gluv i pomalo na ivici ludila. Njih troje se nalaze nakon što je Francuska ukinula inkviziciju i oslobodila zatvorenike, a Lorenco je postao Napoleonov glavni tužilac protiv bivših španskih saveznik

U istorijskoj drami "Gojine utvare" glavne uloge tumače Havijer Bardem, Natali Portman i Stelan Skarsgard. Film prati priču viđenu očima velikog španskog slikara Franciska Goje o grupi ljudi u vreme političkih previranja i istorijskih promena. Priča počinje poslednjih godina španske inkvizicije, od invazije Napoleonove vojske na Španiju do konačnog poraza Francuza i ponovnog uspostavljanja španske monarhije.

Havijer Bardem je brat Lorenco, tajanstveni prepredeni član užeg kruga inkvizicije, koji nasrće na Gojinu mladu muzu Ines (Natali Portman). Ona je lažno optužena za jeres i pritvorena. Stelan Skarsgard igra Franciska Goju, proslavljenog slikara poznatog po raznobojnim dvorskim slikama, ali i po sumornim prikazima brutalnosti rata i života u Španiji. "Gojine utvare" režirao je Miloš Forman, prema scenariju koji je radio sa Žan-Klodom Karijerom.

Film se završava tako što brat Lorenco odbija da spase sebi život tako što bi još jednom promenio svoj ”identitet”, i postao čovek crkve i Španije. On strada na giljotini okružen narodom (među kojem vidimo sada već gluvog Goju).

Forman i Saul Zenc su već sarađivali na Oskarom nagrađenim filmovima "Let iznad kukavičjeg gnezda" i "Amadeus". "Let iznad kukavičjeg gnezda" imao je devet nominacija, a sa pet je nagrađen. "Amadeus" je od 11 nominacija osvojio osam Oskara. Forman je, podsećamo, režirao i filmove "Čovek na Mesecu", "Narod protiv Larija Flinta", "Kosa". Žan-Klod Karijer je sarađivao s Formanom na filmovima "Valmont" i "Svlačenje". Autor je preko 100 scenarija, među kojima su i Bunjuelovi filmovi "Diskretni šarm buržoazije" i "Taj mračni predmet želja".

Ideja o snimanju filma o velikom španskom slikaru Francisku Goji i španskoj inkviziciji prvi put je pala na pamet Milošu Formanu pre više od 50 godina, dok je bio student u komunističkoj Čehoslovačkoj. "Uopšte nije počelo s Gojom", seća se Forman. "Počelo je kada sam pročitao knjigu o španskoj inkviziciji i incidentu u kome je neko bio krivo optužen za zločin. "Mislio sam da je to mogao da bude početak divne priče. Bilo je mnogo paralela između komunističkog društva u kome smo živeli i španske inkvizicije. Naravno, znao sam da takva priča nikada ne bi mogla biti snimljena u Čehoslovačkoj, baš zbog sličnosti, tako da sam zaboravio na to, bar na neko vreme."

Međutim, dobre ideje ne umiru ni kada minu. One traju u umu, tako da ni ova nije bila izuzetak. Ponovo je oživela 30 godina kasnije u Madridu, gde su Forman i nezavisni producent Saul Zenc promovisali film "Amadeus", svoju drugu Oskarom nagrađenu saradnju, posle filma "Let iznad kukavičjeg gnezda".

"Miloš je došao na ideju da posetimo muzej Prado i tamo smo, između ostalog, videli najveću kolekciju Gojinih slika. Tada smo ih prvi put videli uživo. Bile su prelepe." Forman je bio fasciniran Gojom. On kaže: "Nisam mogao da prestanem da razmišljam o njemu. Bio sam uveren da je Goja prvi moderni slikar. Više nego ikad želeo sam da snimim film o njemu." Zenc se složio da bi to mogao da bude divan film.

Kako je vreme prolazilo, producent i reditelj su nastavili da razgovaraju o toj ideji, pa su čak i razmišljali o određenim scenaristima. Međutim, Forman je imao favorita, poznatog scenaristu Žan-Kloda Karijera. Njih dvojica su se prvi put sreli 1966. na Filmskom festivalu u Sorentu, u Italiji. Do tada je Forman već režirao nekoliko filmova, među kojima su bili "Crni Petar" i "Ljubavi jedne plavuše", a Karijer je sarađivao s velikim španskim rediteljem Luisom Bunjuelom na scenariju za "Dnevnik jedne sobarice" i s Lujem Malom na filmu "Viva Marija". Ostali su prijatelji i pošto je Forman napustio Čehoslovačku, pa su i sarađivali na nekoliko filmova.

"Zainteresovala me je Miloševa ideja da snimi film ne o Goji, već o Španiji u Gojino vreme", kaže Karijer. "A Goja bi prirodno ušao u priču jer je živeo u to vreme." "Mislim da Goja nije bio svesno politički umešan. Bio je samo posmatrač, poput novinara", kaže Forman. "Komentarisao je i beležio ono što je video. Kao što sam kaže u filmu: 'Slikam ono što vidim'."

Ovaj film će vas svakako nagnati da se pozabavite, makar kratko, istorijom toga doba. Film koji će vas svakako naterati na razmišljanje. Ovo nije jedan od onih filmova kojim ćete biti očarani nakon izlaska iz bioskopske sale, ali ćete sigurno “odgledati” film bar još jednom u svojoj glavi. Odgledao sam gotovo sve filmove sa proslogodišnjeg FEST-a i izabrao sam da vam baš ovaj približim i dočaram; nije li to dovoljno da odgledate film?